О књизи: 2000 / „...Тачно пола сата након Каткиног позива, стајао сам испред врата њеног стана у ишчекивању срдачног и укусан ручак (Катка је била одлична куварица) и нешто - нешто "занимљиво", како је рекла. Само она није журила да ми отвори врата. Поново притиснувши дугме звона, замишљено сам спустио руку до кваке. Врата су попустила под притиском руке, а пред очима ми се указала страшна слика: у ходнику је сјајно горио лустер који је осветљавао чисто опрани под на коме је лежала Катка. Дршка ножа му је штрчила скоро у самом средишту груди. Крви је било мало, вероватно зато што убица није извадио нож, већ га је оставио у телу…»